Posao u Srbiji, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, traži 740.000 nezaposlenih. Uprkos tome što se spisak na birou mesečno skrati za 22.000 prezimena, konačna brojka uvek ostaje - ista. U NSZ objašnjavaju da se ova statistika ne menja jer im se svakoga meseca prijavi najmanje onoliko kandidata za posao koliko ih je i otišlo sa biroa. Sa evidencije brišu one koji nađu zaposlenje, odu u penziju ili se jednostavno više ne javljaju svom savetniku i samim tim ne pokazuju interesovanje da posao zaista i nađu. Svakoga meseca oko 20 nezaposlenih izbriše sa spiska jer su prethodno odbijali da prihvate ponuđeno odgovarajuće zaposlenje. Za ovom se "sankcijom" retko poseže jer, za razliku od evropskih zakonodavstava, u našoj zemlji važe manje kruta pravila. U našem zakonu nije decidirano ispisana brojka koliko puta neki kandidat može da odbije posao pre nego ga izbrišemo sa naše evidencije, a to zavisi od savetnika NSZ koji, u individualnom razgovoru, procenjuje da li za takva odbijanja postoje objektivni razlozi.
Posao u Srbiji, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, traži 740.000 nezaposlenih.
Uprkos tome što se spisak na birou mesečno skrati za 22.000 prezimena, konačna brojka uvek ostaje - ista.
U NSZ objašnjavaju da se ova statistika ne menja jer im se svakoga meseca prijavi najmanje onoliko kandidata za posao koliko ih je i otišlo sa biroa.
“Sa naše evidencije brišemo one koji nađu zaposlenje, odu u penziju ili se jednostavno više ne javljaju svom savetniku i samim tim ne pokazuju interesovanje da posao zaista i nađu“, objašnjavaju u NSZ.
Oni navode i da se "svakoga meseca oko 20 nezaposlenih izbriše sa našeg spiska jer su prethodno odbijali da prihvate ponuđeno odgovarajuće zaposlenje".
Za ovom se "sankcijom" retko poseže jer, za razliku od evropskih zakonodavstava, u našoj zemlji važe manje kruta pravila.
"U našem zakonu nije decidirano ispisana brojka koliko puta neki kandidat može da odbije posao pre nego ga izbrišemo sa naše evidencije", objašnjava Srđan Andrijanić iz NSZ i navodi da to zavisi od savetnika NSZ koji, u individualnom razgovoru, procenjuje da li za takva odbijanja postoje objektivni razlozi.
U NSZ objašnjavaju da je među razlozima za "prekid saradnje" nemar kandidata veoma prisutan, pa se tako značajan broj nezaposlenih briše sa biroa u slučaju kada se ne javlja svom savetniku u predviđenom roku, kao i kada se ne pridržava individualnog plana za zapošljavanje, ili ne dostavlja dokaze o aktivnom traženju posla koje zahteva NSZ.
Ipak, savetnici u NSZ napominju da su svi u NSZ poprilično tolerantni, pa tako i kandidatima koji im se ne jave na vreme, daju "par dana fore".
Među nezaposlenima, kažu u NSZ, ima i sasvim solidan broj onih koji zapravo uopšte i ne žele nikakav posao, a na birou su samo kako bi ostvarili neka prava, a najčešće - novčana. Procenjuje se čak 200.000 kandidata ispunjava svoje obaveze prema savetniku iz "čisto formalnih razloga" i to uglavnom kako bi obezbedili različite potvrde, besplatan prevoz, zdravstvenu knjižicu, dok platu zarađuju u "sivoj ekonomiji".